„Најбоље средство да се сваки дан започне добро: при буђењу мислимо на то кога бисмо тога дана могли обрадовати“- Фридрих Ниче
Сви смо се ми родили исти, са једнаким правима и прохтевима. Међутим, већ од првог дана свог постанка јединка почиње да трпи наслеђену судбину и никада, истински, не постане равноправна са другим члановима своје заједнице. Људски род је одувек био свестан тежина коју носи суровост неједнакости. Увек је било људи који су желели да помогну другима, не само лично, већ и организовано, системски.
Наша успешност мери се са становишта циља, а он је у овој струци јасан: помоћи јединки, па и друштву. Та борба никада не престаје.
„У складу са развијеношћу друштва, ширила се могућност задовољавања људских потреба. После Другог светског рата ова законитост се односила и на наше друштво” – Изводи из сећања Милице Петровић Радовановић, прве социјалне раднице а касније и Директорке Центра за социјални рад Пожаревац, објављени у монографији: „35 година постојања и рада Центра за социјални рад Пожаревац“ октобар 1997
Центар за социјални рад Пожаревац је основан јуна 1962 године. Од самог почетка, упркос ентузијазму радника и руководства, као и потребама грађана, Центар прате проблеми материјалних могућности. Половична решења за пословни простор су примењивана до 1972.године од када Центар користи простор за управну зграду на адреси Моше Пијаде 27 у Пожаревцу.
Основна делатност Центра за социјални рад је да својим грађанима и њиховим породицама пружа различите врсте помоћи када се нађу у стању социјалне потребе. Центар задовољава заштитне потребе својим грађанима на посредан или непосредан начин путем мултидисциплинарног рада.
Центар своју делатност обавља вршењем јавних овлашћења пренетим од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и обављањем послова и пружањем услуга из надлежности локалне самоуправе, односно града Пожаревца.
Директорка је Татјана Рајић, проф. социологије, специјалиста политиколог, а на дан 31.12.2017 године, Центар упошљава 34 радника на неодређено и 9 радника на одређено време. На основним стручним пословима је запослено 11 лица, на супервизијским 2, на правним пословима 6, на пословима планирања и развоја 1, у Центру за дневни боравак деце и омладине 14, а остали су на финасијским, административним и техничким пословима.
Током 2016 године, у складу са законским роком сви стручни радници су добили одговарајуће лиценце при Комори социјалне заштите РС, а поступак лиценцирања Дневног боравка је у току.
Центар поседује три путничка аутомобила марке: Застава 10 ПО 017 KO, Шевролет -авео ПО 126-219 , Фиат Типо Седан 1.4 По 085КХ. Центар за Дневни боравак деце и омладине ометене у развоју користи специјализовано возило за превоз корисника.
- Основне унутрашње организационе јединице
1.1 Служба за заштиту корисника (деце, младих, одраслих и старих лица)
1.2 Служба за правне послове (са Пријемном канцеларијом и Канцеларијом за материјална давања)
1.3 Служба за финансијско – административне и техничке послове.
1.4. Канцеларија у Костолцу
Посебна организациона јединица Центра је:
2.1. Центар за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју.
Корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава са препрекама у задовољењу потреба, услед чега не може да постигне или да одржи квалитет живота или која нема довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других извора.
Корисник, у складу са законом, има право на социјалну заштиту која се заснива на социјалној правди, одговорности и солидарности, која му се пружа уз поштовање његовог физичког и психичког интегритета, безбедности, као и уз уважавање његових моралних, културних и религијских убеђења, у складу са зајемченим људским правима и слободама.
Забрањена је дискриминација корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.
Услуге социјалне заштите пружају се у складу са најбољим интересом корисника, уважавајући његов животни циклус, пол, етничко и културно порекло, језик, вериосповест, животне навике, развојне потребе и потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању.
Услуге социјалне заштите пружају се првенствено у непосредном и најмање рестриктивном окружењу, при чему се бирају услуге које кориснику омогућавају останак у заједници.
Социјална заштита остварује се на начин који обезбеђује постизање најбољих могућих резултата у односу на расположива финансијска средства.
Социјална заштита остварује се на начин који обезбеђује правовремено уочавање потреба корисника и пружање услуга ради спречавања настанка и развоја стања која угрожавају безбедност и задовољавање животних потреба и ометају укључивање у друштво.
Услуге социјалне заштите пружају се у складу с функцијом коју имају, повезано и усклађено, тако да обезбеђује целовиту социјалну заштиту кориснику у сваком животном добу.
Услуге социјалне заштите пружају се у складу с принципима и стандардима савремене професионалне праксе социјалног рада.
Квалитет услуга социјалне заштите унапређује се применом савремених достигнућа науке и струке, и стручном подршком ради унапређења професионалних компетенција стручних радника и квалитета заштите корисника.
Установе социјалне заштите и пружаоци услуга социјалне заштите обезбеђују слободан приступ информацијама о свом раду.
Услуге социјалне заштите пружају се тако да се кориснику обезбеђује индивидуализован приступ и стручни радник задужен за рад на конкретном случају – водитељ случаја.
Услуге социјалне заштите подељене су у следеће групе:
1) услуге процене и планирања – процена стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова;
2) дневне услуге у заједници – дневни боравак; помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу;
3) услуге подршке за самосталан живот – становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;
4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге – интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља; подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавање породичних односа и поновно спајање породице; саветовање и подршка у случајевима насиља; породична терапија; медијација; СОС телефони; активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;
5) услуге смештаја – смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште и друге врсте смештаја.
Услуге процене обухватају процену стања, потреба, снага и ризика корисника и других лица значајних за корисника, процену старатеља, хранитеља и усвојитеља.
Услуге планирања обухватају индвидуално планирање услуга ради њиховог коришћења или одређивања мера заштите, доношењем:
1) плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете;
2) плана за самостални живот младе особе која је пре него што је навршила 14 година била лишена родитељског старања, односно није живела с родитељима или усвојитељима;
3) индивидуалног плана услуга и мера за одраслог или старијег корисника.
Република Србија, односно аутономна покрајина обезбеђују услуге из става 1. овог члана када их у вршењу јавних овлашћења пружа центар за социјални рад, центар за породични смештај и усвојење и установа за васпитање деце и омладине.
Процену и планирање, приликом пружања услуга, обављају и пружаоци услуга социјалне заштите, у складу са законом и другим прописима.
Дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу.
Дневне услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе.
Услуге подршке за самосталан живот пружају се појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву.
Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе. .
Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге пружају се као вид помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа, превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и продуктиван живот у друштву.
Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. .
Услуга смештаја обезбеђује се смештајем корисника у:
- сродничку, хранитељску и другу породицу за одрасле и старије (у даљем тексту: породични смештај);
- дом за смештај корисника, укључујући мале домске заједнице (у даљем тексту: домски смештај);
- прихватилиште;
- друге врсте смештаја, у складу са законом.
Пружањем услуга породичног смештаја деци и младима се привремено, до завршетка редовног школовања односно до навршене 26. године живота, обезбеђују нега, заштита и услови за оптималан развој у породичном окружењу.
Породични смештај за децу и младе обухвата и припрему за повратак родитељима, други стални животни аранжман и припрему за самосталан живот.
Породичним смештајем одраслим и старијим особама омогућава се одржавање или побољшање квалитета живота.
Домским смештајем кориснику се обезбеђује становање и задовољење основних животних потреба, као и здравствена заштита, а детету и приступ образовању.
Домски смештај обезбеђује се кориснику коме се не могу обезбедити, или није у његовом најбољем интересу, останак у породици, услуге у заједници или породични смештај.
Услуге домског смештаја пружају се кориснику тако да обезбеђују припрему за његов повратак у биолошку породицу, одлазак у другу породицу, односно његову припрему за самосталан живот, у складу с породичним ресурсима, његовим потребама и најбољим интересом.
Домски смештај обезбеђује се као:
- стандардни смештај;
- смештај уз интензивну или додатну подршку;
- ургентни смештај;
- повремени смештај;
- друга врста домског смештаја.
Услуге домског смештаја може пружати установа социјалне заштите, односно пружалац услуга социјалне заштите који је добио лиценцу за пружање тих услуга.
Дом за смештај одраслих и старијих не може имати капацитет већи од 100 корисника, односно дом за смештај деце и младих не може имати капацитет већи од 50 корисника.
Смештајем у прихватилиште кориснику се обезбеђује краткотрајан смештај и осигурава безбедност, изналажење одрживих решења за кризне ситуације, задовољење његових основних потреба и приступ другим услугама.
Услугу смештаја у прихватилиште обезбеђује јединица локалне самоуправе.
Услуге социјалне заштите могу се пружати у виду неодложних интервенција ради осигурања безбедности у ситуацијама које угрожавају живот, здравље и развој корисника и обезбеђују се 24 сата дневно.
Услуге неодложне интервенције пружа центар за социјални рад уз обавезну сарадњу са другим надлежним органима и службама.
Услуге неодложних интервенција обезбеђује Република Србија, односно аутономна покрајина.
Зависно од потреба корисника, услуге социјалне заштите могу се пружати истовремено и комбиновано с услугама које пружају образовне, здравствене и друге установе које се обетбеђују закључивањем протокола о сарадњи.
За кориснике који због свог специфичног социјалног и здравственог статуса имају потребу и за социјалним збрињавањем и за сталном здравственом заштитом или надзором могу се основати социјално-здравствене установе.
Услуге усмерене на унапређивање радних способности, односно на радно ангажовање особа са инвалидитетом које су корисници услуга социјалне заштите пружају се у установама социјалне заштите и у радним центрима, у складу са законом којим се уређује професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом.
Корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба, услед чега не може да достигне или да одржи квалитет живота или која нема довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других извора.
Малолетно лице (у даљем тексту: дете) и пунолетно лице до навршених 26 година живота (у даљем тексту: млада особа, млади, односно омладина) јесте корисник у када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој, односно ако је извесно да без подршке система социјалне заштите не може да достигне оптимални ниво развоја, а нарочито:
1) ако је без родитељског старања или у ризику од губитка родитељског старања;
2) ако његов родитељ, старатељ или друго лице које се о њему непосредно стара није у стању да се о њему стара без подршке система социјалне заштите, услед здравствених разлога, менталног обољења, интелектуалних тешкоћа или неповољних социо-економских околности;
3) ако има сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне, говорно-језичке, социо-емоционалне, вишеструке), а његове потребе за негом и материјалном сигурношћу превазилазе могућности породице;
4) ако је у сукобу са родитељима, старатељем и заједницом и ако својим понашањем угрожава себе и околину;
5) ако се суочава с тешкоћама због злоупотребе алкохола, дрога или других опојних средстава;
6) ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва злостављања, занемаривања, насиља и експлоатације, односно ако су му физичко, психичко или емоционално благостање и развој угрожени деловањем или пропустима родитеља, старатеља или друге особе која се о њему непосредно стара;
7) ако је жртва трговине људима;
8) ако је страни држављанин односно лице без држављанства, без пратње;
9) ако се његови родитељи споре око начина вршења родитељског права;
10) ако има друге потребе за коришћењем социјалне заштите.
Пунолетно лице од навршених 26 до навршених 65 година (у даљем тексту: одрасли) и пунолетно лице старије од 65 година (у даљем тексту: старији корисник) јесте корисник у смислу става 1. овог члана, када је његово благостање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен ризицима услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности, а нарочито:
1) ако има телесне, интелектуалне, сензорне или менталне тешкоће или тешкоће у комуникацији, и када се, услед друштвених или других препрека, сусреће с функционалним ограничењима у једној или више области живота;
2) ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва самозанемаривања, занемаривања, злостављања, експлоатације и насиља у породици;
3) ако се суочава с тешкоћама због поремећених односа у породици, зависности од алкохола, дрога или других опојних средстава или због других облика друштвено неприхватљивог понашања и других узрока;
4) ако је жртва трговине људима;
5) ако је страни држављанин и лице без држављанства у потреби за социјалном заштитом;
6) ако има потребе за домским смештајем и друге потребе за коришћењем социјалне заштите.
Услуге социјалне заштите организују се као:
- услуге за децу, младе и породицу и
- услуге за одрасле и старије кориснике, уз уважавање интегритета, стабилности веза и окружења корисника и породице.
Услуге социјалне заштите пружају се привремено, повремено и континуирано, у складу с потребама и најбољим интересом корисника.
Укупан број корисника према старосним групама (деца, млади, одрасли, старији) на активној евиденцији Центра за социјални рад Пожаревац
| Година | Број корисника | Ланчани индекс |
| 2014 | 4.727 | 99,68 |
| 2015 | 6.039 | 127,76 |
| 2016 | 7.180 | 118.89 |
| 2017 | 6.587 | 91,74 |
| 2018 | 6.349 | 96,38 |
| 2019 | 6.048 | 95,25 |
| 2020 | 6.852 | 113,3 |
У предузимању мера непосредне заштите појединаца, породица и друштвених група Центар има одлучујућу улогу, јер је његова обавеза да прати, открива, благовремено предузима мере, испитује узроке и околности потреба за социјалном заштитом, одучује о избору и предузима мере да се заштита пружи, било да то чини непосредно, или преко других органа и институција.
Данас, Центар представља базичну, стручну, институционалну нит социјалне заштите у којој се пружа помоћ, непосредно или посредно задовољава социјална заштита пружањем услуга и активности којима се предупређују, умањују или отклањају зависност појединаца и породица од социјалних служби.