Садржај:
- О чему одлучује Центар за социјални рад?
- Које послове обавља Центар за социјални рад?
- Покретање поступка пред центром за социјални рад
- Почетна процена
- Планирање и врсте планова
- Упут за коришћење услуге
- Трошкови поступка
- Поверљивост
О чему одлучује центар за социјални рад?
У вршењу јавних овлашћења, центар одлучује о:
- остваривању права на материјално обезбеђење;
- остваривању права на додатак за помоћ и негу другог лица;
- остваривању права на помоћ за оспособљавање за рад;
- остваривању права на смештај у установу социјалне заштите;
- остваривању права на смештај одраслог лица у другу породицу;
- хранитељству;
- усвојењу;
- старатељству;
- одређивању и промени личног имена детета;
- мерама превентивног надзора над вршењем родитељског права;
- мерама корективног надзора над вршењем родитељског права.
Које послове обавља центар за социјални рад?
У вршењу јавних овлашћења, центар, у складу са законом, обавља следеће послове:
- спроводи поступак посредовања – медијације у породичним односима (мирење и нагодба);
- доставља налаз и стручно мишљење, на захтев суда, у парницама у којима се одлучује о заштити права детета или о вршењу, односно лишењу родитељског права;
- доставља, на захтев суда, мишљење о сврсисходности мере заштите од насиља у породици коју је тражио други овлашћени тужилац;
- пружа помоћ у прибављању потребних доказа суду пред којим се води поступак у спору за заштиту од насиља у породици;
- спроводи поступак процене опште подобности хранитеља, усвојитеља и старатеља;
- врши попис и процену имовине лица под старатељством;
- сарађује са јавним тужиоцем, односно судијом за малолетнике у избору и примени васпитних налога;
- спроводи медијацију између малолетног учиниоца и жртве кривичног дела;
- подноси извештај о испуњењу васпитног налога јавном тужиоцу, односно судији за малолетнике;
- присуствује, по одобрењу суда, радњама у припремном поступку против малолетног учиниоца кривичног дела (саслушање малолетног учиниоца кривичног дела, саслушање других лица), ставља предлоге и упућује питања лицима која се саслушавају;
- доставља мишљење суду пред којим се води кривични поступак против малолетника у погледу чињеница које се односе на узраст малолетника, чињеница потребних за оцену његове зрелости, испитује средину у којој и прилике под којима малолетник живи и друге околности које се тичу његове личности и понашања;
- присуствује седници већа за малолетнике и главном претресу у кривичном поступку против малолетног учиниоца кривичног дела;
- обавештава суд надлежан за извршење заводске васпитне мере и орган унутрашњих послова када извршење мере не може да започне или да се настави због одбијања или бекства малолетника;
- стара се о извршењу васпитних мера посебних обавеза;
- проверава извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојитеља или старатеља и указује им помоћ у извршењу мере;
- проверава извршење васпитне мере појачаног надзора у другој породици и указује помоћ породици у коју је малолетник смештен;
- спроводи васпитну меру појачаног надзора од стране органа старатељства тако што се брине о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи;
- стара се о извршењу васпитне мере појачаног надзора уз обавезу дневног боравака у установи за васпитавање и образовање малолетника,
- доставља суду и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о току извршења васпитних мера о чијем се извршењу стара;
- предлаже суду доношење одлуке о трошковима извршења васпитних мера;
- обавља друге послове утврђене законом.
Такође, центар у вршењу јавних овлашћења пружа услуге социјалног рада и покреће судске поступке када је законом на то овлашћен.
Покретање поступка пред центром за социјални рад
Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе, о чему одлуку доносе надлежни органи тих јединица локалне самоуправе. Месна надлежност центра за социјални рад утврђује се према пребивалишту корисника.
Поступак за остваривање права о којима у вршењу јавних овлашћења решава центар, покреће се по службеној дужности или по захтеву странке. Центар ће покренути поступак по службеној дужности када је потребно донети одлуку о мерама старатељске заштите деце и младих, односно одраслих и старих, када одлучује о мерама корективног надзора над вршењем родитељског права, као и у другим случајевима када је то законом одређено. У управним стварима у којима је по закону или по природи ствари за покретање и вођење поступка потребан захтев странке (остваривање права на материјално обезбеђење, на додатак за помоћ и негу другог лица и сл.), центар може покренути и водити поступак само ако постоји захтев странке.
Корисник, односно друго физичко или правно лице може се обратити центру лично, телефонским позивом или писаним путем (поштом или путем мејла). Особа задужена за први контакт са странкама у центру за социјални рад је пријемни радник.
У опису свог радног места пријемни радник има следеће дужности:
- прима све захтеве, молбе, обрасце, притужбе и води евиденцију о примљеним документима;
- разговара са особама које дођу у центар и саставља записник о молбама, захтевима, притужбама које му странке усмено саопштавају;
- јавља се на телефон и саставља белешку о примљеном позиву;
- обавештава о надлежностима и процедури у центру, дужини трајања поступка, врсти помоћи и подршке коју центар пружа;
- саопштава шта је од документације потребно да би се остварило неко право;
- упућује на праву адресу или прослеђује захтеве одговарајућим органима ако центар није надлежан за конкретан проблем;
- проверава да ли корисник који му се обраћа већ има досије у центру, а ако нема, отвара досије.
Стручни радник на пријему дужан је да сваки поднесак процени са становишта приоритета поступања и уколико оцени да је потребно неодложно поступање, предузима радње за организовање неодложне интервенције. Центар пружа непосредно и у сарадњи са другим службама и органима у локалној заједници услуге неодложне интервенције, када је потребно заштитити дете, одраслу или стару особу и предузети мере за осигурање безбедности, односно када постоје оправдани разлози да би непредузимањем хитних мера и услуга из надлежности центра дошло до угрожавања живота, здравља и развоја особе којој је потребна заштита. У свим другим случајевима, стручни радник на пријему, након извршене процене, у Пријемни лист уписује предлог приоритета поступања и предмет прослеђује руководиоцу одговарајуће службе, односно задуженом водитељу случаја.
Почетна процена
Сваки корисник услуга центра, осим корисника новчаних давања, има задуженог водитеља случаја. О задуживању стручног радника за корисника, односно именовању за водитеља случаја, одлучује супервизор, односно руководилац службе или директор центра. Након отварања случаја, донете одлуке о нивоу приоритета и одређивања задуженог водитеља случаја, реализује се почетна процена.
Поступак почетне процене је основа за одређивање садржаја рада са дететом, одраслом или старом особом и породицом, ради пружања адекватних и благовремених услуга. Почетна процена је, у суштини, прикупљање података о особи којој је потребна помоћ, из свих могућих извора.
Зависно од хитности, поступак почетне процене мора да почне:
- одмах ако је случај неодложан;
- у року од 72 сата ако је случај хитан;
- у року од пет дана у редовнох процедури, то јест, ако безбедност корисника није угрожена.
У оквиру почетне процене, водитељ случаја може да посети породицу корисника без најаве само ако оцени да је он у непосредној опасности или да би најава угрозила његову безбедност или онемогућила прикупљање чињеница.
С резултатима процене морају бити упознати (осим ако то не би угрозило безбедност корисника или полицијску истрагу): угрожена особа, особа која се о њој стара и онај који је пријавио случај.
Планирање и врсте планова
У циљу благовременог, целовитог и континуираног обезбеђивања услуга корисницима, сачињавају се посебни планови. Услуге планирања обухватају индивидуално планирање услуга ради њиховог коришћења или одређивања мера заштите, доношењем:
- плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете;
- плана за самостални живот младе особе која је пре него што је навршила 14 година била лишена родитељског старања, односно није живела с родитељима или усвојитељима;
- индивидуалног плана услуга и мера за одраслог или старијег корисника.
Почетни план доноси се најкасније 15 дана од дана када је започет рад са корисником, а стални у року од 60 дана. План услуга јесте писмена одлука која садржи начин, рок и учеснике у пружању помоћи кориснику. У сачињавању почетног и сталног плана услуга и мера учествују, у складу са спремношћу и способношћу, кориснику блиска лица. Сви учесници потписују план, а супервизор одобрава и потписује план. Водитељ случаја обезбеђује да све укључене стране, односно учесници добију копију плана услуга. Уколико било ко од страна укључених у доношење плана услуга, не потпише план услуга, потребно је да образложи разлоге за то.
Упут за коришћење услуге
Ако водитељ случаја, односно, када је то законом и другим прописом одређено – стручни тим центра за социјални рад, процени да корисник има потребу за услугом, центар за социјални рад издаје кориснику Упут за коришћење услуге коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Ако је процењено да корисник има потребу за више услуга, за сваку услугу издаје се посебан упут.
Упут за коришћење услуге садржи: име и презиме корисника, врсту услуге, пружаоца услуге, цену услуге, податке о лицу које учествује у плаћању услуге и износ учешћа у плаћању услуге, а може да садржи и друге податке од значаја за коришћење услуге. Саставни део упута за коришћење услуге може бити и индивидуални план услуга корисника сачињен у центру за социјални рад, ако је то неопходно за пружање услуге.
Ако водитељ случаја, односно стручни тим центра за социјални рад процени да корисник нема потребу за услугом, захтев за коришћење тражене услуге социјалне заштите одбиће се решењем. Против решења којим се одбија захтев за коришћење услуге може се изјавити жалба у року од 15 дана. Одлука о жалби доноси се у року од 30 дана.
Жалба се изјављује:
- министарству надлежном за социјалну заштиту – против решења којим се одбија захтев за коришћење услуге коју обезбеђује Република Србија;
- надлежном органу аутономне покрајине – против решења којим се одбија захтев за коришћење услуге коју обезбеђује аутономна покрајина;
- надлежном органу јединице локалне самоуправе – против решења којим се одбија захтев за коришћење услуге коју обезбеђује јединица локалне самоуправе.
Жалба се изјављује надлежном органу аутономне покрајине и када је решење о коришћењу услуге коју обезбеђује Република Србија донео центар за социјални рад са седиштем на територији аутономне покрајине.
Ако овлашћени пружалац услуге одбије да кориснику пружи услугу предвиђену упутом, дужан је да о томе одмах, писменим путем, обавести центар за социјални рад и корисника и да за то наведе разлоге. Корисник, у року од осам дана од пријема тог обавештења, може упутити притужбу центру за социјални рад. Центар за социјални рад ће, пошто размотри притужбу, упутити корисника другом овлашћеном пружаоцу са списка овлашћених пружалаца услуге, ако овлашћени пружалац услуге упућеном кориснику не може пружити услугу. О одбијању пружања услуге центар за социјални рад одмах обавештава надлежни орган, орган надлежан за издавање лиценце пружаоцима услуга социјалне заштите и инспекцију социјалне заштите.
Трошкови поступка
Средства за покриће трошкова поступка за остваривање права о чијем се обезбеђењу стара Република Србија обезбеђују се у буџету Републике Србије и те трошкове не сносе грађани. Дакле, трошкове самог поступка за остваривање одређеног права, не сноси корисник. Међутим, корисник, сродник који има законску обавезу и могућност издржавања корисника, лица која су преузела обавезу плаћања трошкова могу учествовати у трошковима пружања саме услуге. Изузетно, корисник, сродник, односно треће лице не учествују у трошковима услуге:
- процене и планирања које врши центар за социјални рад;
- неодложне интервенције.
Поверљивост
Све информације о личним и породичним приликама корисника које запослени у центру сазнају јесу поверљиве информације. Не сматрају се поверљивим опште информације које нису повезане са корисником, као што су: трошкови администрације, трошкови појединих услуга, број и структура корисника и др. Приступ досијеима корисника, осим запосленима у центру, обезбедиће се и надлежном надзорном органу, правосудним органима и полицији, кориснику на кога се подаци односе, као и његовом законском заступнику, односно пуномоћнику. Волонтерима који по уговору обављају приправнички стаж и студентима на пракси може се обезбедити приступ досијеима корисника по претходном одобрењу ментора и уз упозорење о обавези да су дужни да чувају поверљивост података на исти начин као и запослени у центру.
Поједини подаци из досијеа корисника могу се давати другим службама као што су здравствене или образовне установе, служба запошљавања и друге, само ако се за то обезбеди пристанак корисника на кога се ти подаци односе, осим ако друкчије није прописано законом. Име корисника неће бити откривено групама или појединцима који спонзоришу хуманитарне и друге јавне акције без претходне сагласности корисника или чланова његове породице или без претходно усвојеног протокола поступања којим ће се гарантовати поверљивост података. Донације у натури или новцу биће уручене кориснику на начин који не нарушава његово достојанство и приватност.